»

KALENDAR

27

Nov

Sarajevo, 27.-30.11.2014

Otvoreni Univerzitet

21

Nov

Institut za filozofiju i društvenu teoriju / Kraljice Natalije 45 / Beograd

Stradanje Roma u Srbiji za vreme Holokausta

21

Oct

Muzej Vojvodine / Dunavska 37 / Novi Sad

Pisma i poruke antifašista iz Banjičkog logora

19

Oct

Beograd, Trg republike

Oslobođenje Beograda

»
AKTUELNO
10.11.2014 | Kulturni centar Beograda, Trg republike 5, Beograd
Rosa Luxemburg Stiftung
Predstavljanje knjige Milana Radanovića „Oslobođenje....




05.12.2012 | Hotel Palace, Beograd

Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja

Romski edukativno kreativni centar (REKC), u saradnji sa regionalnom kancelarijom za jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung (RLS), organizovao je okrugli sto

RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
Evikcija romskog naselja kod Belvila, april 2012.
Evikcija romskog naselja kod Belvila, april 2012.

Romski edukativno kreativni centar (REKC), u saradnji sa regionalnom kancelarijom za jugoistočnu Evropu Rosa Luxemburg Stiftung (RLS), organizovao je okrugli sto pod nazivom „Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja“.  Okruglom stolu,  koji je održan  u Hotelu Palas u Beogradu 10. i 11. novembra 2012, prisustvovalo je oko 40 učesnika, predstavnika evropskih institucija, nadležnih organa, političara, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija iz Srbije i Evropske unije, lokalnih samouprava, aktivista i Roma povratnika iz zapadne Evrope. Organizovanjem ovog okruglog stola organizatori su želeli da okupe relevante aktere iz Srbije i Evrope kako bi se razgovaralo o problemima vezanim za status Roma povratnika u Srbiji, ali i Roma migranata u zapadnu Evropu, kao i o mogućim načinima za iznalaženje rešenja njihove sadašnje situacije u oblasti poštovanja ljudskih prava i socio-ekonomskog položaja, kako na lokalnom i nacionalnom nivou Srbije tako i u državama zapadne Evrope u koje Romi migriraju kao tražioci azila. Ovaj skup organizovan je kao završni događaj jednogodišnjeg projekta koji je REKC sproveo uz podršku RLS, a u okviru koga su odžavane radionice i treninzi širom Srbije sa ciljem da se romski aktivisti a i sami Romi - povratnici osnaže u oblasti organizovanog delovanja i zajedničkog nastupa u procesu rešavanja nagomilanih problema koje ima ova ugrožena migrantska grupa.

Okrugli sto bio je podeljen u četiri tematske celine u okviru kojih se razgovaralo o pojedinim aspektima i mogućim rešenjima vezanim za ovu kompleksnu problematiku. U uvodnom delu okruglog stola prisutne su pozdravili predstavnici REKC i RLS. Dejan Marković iz REKC dao je kratak osvrt na događaje koji su doveli do migracija Roma u zapadnu Evropu poslednjih 20 godina i do njihovog povratka u Srbiju nakon potpisivanja Sporazuma o readmisiji, kao i na probleme sa kojima se ova ranjiva društvena grupa susretala u oblasti obrazovanja, zapošljavanje, zdravstvene i socijalne zaštite i diskriminacije. Boris Kanzleiter, direktor kancelarije Rosa Luxemburg fondacije za Jugoistočnu Evropu, istakao je značaj ove teme za RLS kao organizaciju leve političke opcije za koju je romsko pitanje naročito važno jer je često u sprezi sa problematikom rasizma. On je ukazao na njenu aktuelnost i u Srbiji i u zapadnoj Evropi u kontekstu najava mogućnosti ukidanja vizne liberalizacije zbog problema tzv. lažnih azilanata. Takođe, u uvodnom delu okruglog stola prisutnima se obratio Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, ističući da, i pored dobrog pravnog okvira u ovoj oblasti, Srbija ima mnoštvo problema kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava ranjivih grupa, dikriminacija i rasizam. U tom smislu, on je naglasio značaj donošenja anti-diskriminacione strategije na kojoj se trenutno radi, a u kojoj bi trebalo da se problem romske manjine uzme u poseban obzir. Kada je reč o problemu tzv. lažnih azilanata i najavi ukidanja bezviznog režima, Ignjatović smatra da bi takva odluka bila „lako rešenje“ koje neće dovesti do stvarnog rešenja problema a u Srbiji bi našlo pogotlo tle za produbljivanje rasizma. Takođe, istakao je obavezu države da bude glavni akter u koordinaciji napora različitih činilaca u rešavanju problema i u tom smislu izrazio spremnost Kancelarije za učešče u tom procesu.

Prvi panel okruglog stola, kojim je moderirala Anna Striethorst iz RLS iz Brisela, bio je posvećen temama vezanim za migracione politike u Evropskoj uniji i Nemačkoj. Cornelia Ernst, poslanica Evropskog parlamenta, govorila je o aktuelnim naporima EU da se reši pitanje integracije Roma, posebno ističući važnost usvajanja evropske Strategije za integraciju Roma iz 2011. koja, iako nije obavezujući dokument, za države-članice predstavlja bazu za planiranje i sprovođenje aktivnosti za integraciju Roma u oblasti obrazovanja, stanovanja, zdravstvene nege i zapošljavanja, ali i daje mogućnost korišćenja fondova Evropske unije za sprovođenje projekata u ovoj oblasti. Međutim, ona smatra da je propust što Strategija nije definisala ciljeve u oblasti borbe protiv rasizma i diskriminacije što je važan aspekt održivog rešavanja romskog problema. Takođe, ona je govorila o aktuelnoj situaciji u ovoj oblasti u pojedninim evropskim zemljama  koje se suočavaju sa velikim problemima diskriminacije i socijalno-ekonomske ugroženosti Roma navodeći primere iz Češke i Mađarske. Ona kaže da postoji potreba da se u zemljama zapadne Evrope objasni da ekstremno loši uslovi života jesu oni koji navode Rome da zatraže azil a razumevanje toga je važno da bi se prestalo sa pritiskom u Evropskoj uniji na zemlje zapadnog Balkana da zabranjuju svojim građanima da napuštaju zemlju i traže azil. U zaključku svog izlaganja, ona je navela najvažnije zadatke za poboljšanje situacije romske populacije, među njima istakavši sledeće: veće angažovanje romske zajednice u Evropskoj uniji i saradnja civilnog sektora, naročito romskih i ne-romskih organizacija, na romskim pitanjima; korišćenje fondova u Evropi za borbu protiv rasizma; omogućavanje besplatnog i boljeg obrazovanja za decu i mlade i dodatno obrazovanje za odrasle Rome; programi socijalnog zbrinjavanja i stanovanja; borba protiv deportacije Roma u zemlje u kojima ne mogu da ostvare dostojanstvene uslove života i garancija prava na slobodno kretanje; priznavanje holokausta Roma.

Katina Schubert, predstavnica partije Die Linke iz Nemačke, govorila je o situaciji i pravima Roma u ovoj zemlji u kojoj postoji problem dugo prisutne diskriminacije prema ovoj manjini, ali i nespremnost nemačke politike da se obračuna sa problemom rasizma prema Romima, što govori  činjenica da su romske žrtve holokausta dobile spomenik u Berlinu tek posle 67 godina. Kako je romsko pitanje aktuelizovano sa povećanjem broja tražioca azila iz zapadnog Balkana ali i migranata iz zemalja zapadne Evrope koje je pogodila kriza, anti-romsko raspoloženje u Nemačkoj se povećalo a reakcija nadležnih je obično pribegavanje rešenju ukidanja vizne liberalizacije za zemlje iz kojih dolaze tzv. lažni tražioci azila. Ona je istakla da ukoliko želimo slobodnu Evropu, to znači da moraju postojati jednaki uslovi za život građana širom Evrope a pomenute reakcije znače odustajanje od ideje takve Evrope. S druge strane, ona je navela pozitivan primer angažovanja građana Berlina i partije Die Linke da se pomogne Romima koji su se naselili u parku Kreuzberg nakon iseljenja iz drugih zemalja zapadne Evrope. Ovaj slučaj naveden je i kao primer postojanja potrebe da se brojni problemi Roma doseljenika u Nemačkoj reše na održiv način kao i potrebe pravljenja infrastrukturne baze za samoorganizovanje romskih organizacija u Nemačkoj.

Kenan Emini, predstavnik Alle Bleiben kampanje, koji je i sam prošao kroz iskustvo migranta u Nemačkoj, govorio je o problemima diskriminacije sa kojima se suočavaju Romi koji dolaze u Nemačku kao tražioci azila i na koji način se njegova organizacija politički bori za njihova prava. Među problemima azilanata on je istakao problem statusa – veliki broj njih dobijao je privremeni dokument (Duldung) koji im ne daje mogućnost da u ovoj zemlji ostvare prava (ograničava se kretanje, pravo na rad i obrazovanje itd). Emini je objasnio cilj inicijative Alle Bleiben (Svi ostaju) koju podržava veliki broj organizacija širom Nemačke i Evrope, a to je da se spreči diskriminacija i deportacije ljudi iz Nemačke na Kosovo i Srbiju. Navodeći primer Kosova, on je takođe naglasio da je, kroz sporazume o readmisiji i lažno predstavljanje dobrih uslova života za Rome, pitanje azilanata postalo predmet „trgovine“ zemalja Zapadnog Balkana sa Evropom radi uvođenja vizne liberalizacije.

Karin Waringo, iz organizacije Chachipe iz Luksemburga, govorila je o aktivnostima njene organizacije koja radi na pitanju readmisije u vezi sa situacijom Roma u zemljama Zapadnog Balkana. Chacipe se zalaže protiv pritisaka koje Evropska komisija vrši na vlade pojedinih zemalja da iznađu mere za smanjenje broja iseljenika koji traže azil, navodeći da je ovaj pritisak prouzrokovao drastično kršenje ljudskih prava u oblasti slobode kretanja, prava na azil, prava na ravnopravnost i ne-diskriminaciju. Ekstermni primer je ugrožavanje prava Roma u Makedoniji gde su građani samo na osnovu boje kože dobijali oznaku u pasošu koja ukazuje da su u pitanju potencijalni tražioci azila. Ona je naglasila apsurdnost situacije u kojoj upravo Evropska unija posredno zahteva da se ljudska prava krše merama za smanjenje azilanata. Takođe, ona je govorila o diskusijama koje se vode u Evropskoj uniji u vezi sa opravdanošću razloga za traženje azila, ističući da diskriminacija jeste opravdan razlog koji je kao takav definisan i od strane  UNHCR.

Nakon izlaganja panelista, prisutni su diskutovali o pokrenutim temama, a penelisti dali dodatna objašnjenja o pitanjima iz njihove kompetencije. Učesnici su bili inspirisani i za pokretanje novih tema. Tako je Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava pomenula je da u predlogu novog Krivičnog zakonika postoji sporni član kojim bi se inkriminisalo omogućavanje zloupotrebe bezviznog režima, čijim usvajanjem bi se, po njenom mišljenju, otvorio dodatni prostor za kršenje prava lica koja traže azil. Takođe, ona je pomenula problem neefikasnosti rešavanja statusa lica koja u Srbiji traže azil. Miljenko Dereta, poslanik u Skupštini Srbije, postavio je pitanje reprezentovanja romske zajednice i u kojoj meri nacionalni saveti nacionalnih manjina predstavljaju svoje sunarodnike, ali i naglasio potrebu borbe protiv diskriminacije obrazovanjem većinske populacije. Srđan Kamperelić iz Socijal-demokratske unije je takođe naglasio potrebu promene svesti šire društvene zajednice, gde je uloga medija ključna. Vera Kurtić iz organizacije Ženski prostor i Romska ženska mreža istakla je problem nedostatka šire akcije i istinskog aktivizma u rešavanju problema raseljavanja, takođe iznoseći mišljenje da nacionalni saveti nacionalnih manjina ne predstavljaju na pravi način interese svojih sunarodnika. Nadovezujući se na pitanje o aktivizmu, Kenan Emini je izložio mišljenje da, za razliku od Evrope, u Srbiji ne postoji povoljna demokratska klima za stvarnu akciju borbe protiv diskriminacije.

Druga sesija, koju je moderirao Dejan Marković, bila je posvećena ličnim iskustvima Roma – povratnika u Srbiju. Na početku sesije prikazan je deo filma Nakino autora Sami Mustafe, koji skreće pažnju na problem Roma povratnika i priča je o dva brata koji su deportovani iz Nemačke na Kosovo čime su odvojeni od porodice i prijatelja.

Eržebet i Tibor Zaharijević pričali su o svom iskustvu boravka kao azilanata u Nemačkoj gde im je zahtev za azilom odbijen posle nekoliko godina, kao i o problemima sa kojima su se susreli nakon povratka u Srbiju, posebno ističući problem sa nostrifikacijom kćerkine školske diplome.  Po povratku u Srbiju, osnovali su organizaciju koja pomaže Romima koji se vraćaju iz zapadne Evrope u Srbiju, tj Banat. Među problemima sa kojima se susreće u svom radu, Zaharijević je istakao manjak novčanih sredstava za projekte ali i nedovoljnu uklljučenost romskih nevladinih organizacija u rešavanje ovog problema.

Lidija Mirković, romska filmska rediteljka, dala je nekoliko primera masovnih protesta u Nemačkoj koji su od početka 1990-ih do početka 2000-ih organizovali aktivisti radi podrške ljudima kojima je pretila deportacija iz zemlje. Ona je istakla da danas, iako se lakše dolazi do informacija o romskim problemima nego ranije, postoji zastrašujuća situacija jer se često dešava da se javno ćuti o problemima dok je napada na Rome sve više.

U diskusiji su se mogla čuti različita mišljenja i komentari o temama pokrenutim u okviru oba panela. Nadovezavši se na Lidijin komentar o javnom ćutanju, Nikola Radić Lucati rekao je da treba razmišljati o tome da je samo napuštanje odgovornosti prema drugima znak pojave fašizma i da prećutni dogovor o ignorisanju problema treba imenovati i na odgovarajući način identifikovati. On smatra da država koja dozvoljava siromaštvo bazirano na nacionalnoj, rasnoj i drugoj odrednici proizvodi izbeglice na ekonomskoj osnovi što čini njihovu aplikaciju za azil validnom. Zlatko Ristić, koji je nakon 14-15 godina boravka u Nemačkoj vraćen u Srbiju, govorio je o svojim lošim iskustvima nakon povratka, pre svega o problemima vezanim za poznavanje jezika, školovanje, zaposlenje, društveno uklapanje. Dejan Marković je kao poseban problem istakao razdvajanje porodica prilikom povratka lica po Sporazumu o readmisiji. Takođe, on je postavio pitanje na kojoj pravnoj osnovi se odlučuje da Romi koji su zbog rata otišli iz SFRJ u zemlje zapadne Evrope, sada bivaju vraćani u pojedine zemlje nastale raspadom SFRJ dok ni jedna zemlja bivše Jugoslavije u stvari nije pravni naslednik SFRJ.  

Treći panel, kojim je moderirao Vladan Jeremić iz RLS, bio je posvećen temi - migraciona politika u Srbiji.

Žarko Korać, potpredsednik Skupštine Republike Srbije, je rekao da u odnosu na romsku zajednicu i njene specifične probleme u Srbiji nedostaje konzistenta politika, a da je u dugom periodu doneseno vrlo malo mera koje bi pomogle položaju ove zajednice. Prema njemu, jedan od retkih pozitivnih koraka u tom smislu predstavljaju nedavno usvojene izmene Zakona o državljanstvu kojim je po prvi put dozvoljeno da se osobe bez ličnih dokumenata (među njima, naviše je predstavnika romske zajednice) registruju kao građani Srbije. Postoje nacionalni saveti nacionalnih manjina, a neke nacionalne zajednice imaju svoje partije ili predstavnike koje ih zastupaju u političkom životu; međutim, prema njemu, romska zajednica nije dobro politički organizovana i njeni politički predstavnici vrlo slabo predstavljaju svoju zajednicu. Prema njegovom mišljenju u Srbiji nedostaje identifikovanje osnovnih problema vezano za romsku zajednicu, i to pre svega sledećih: prvo, u oblasti obrazovanja, gde treba postaviti pitanje da li je država obezbedila uslove da romska deca idu i završavaju školu; drugo, u oblasti zapošljavanja, gde brojke o nezaposlenosti velikog broja Roma predstavljaju i deo političkog pitanja; i treće „politički egzodus“ Roma i tzv. fenomen lažnih azilanata, to jest situacija u kojoj ljudi, nemajući alternativu za bolje uslove života u regijama u kojima žive, pokušavaju da se isele u zemlje zapadne Evrope. Prema njemu, najavljeno ukidanje bezviznog režima dovelo bi do rasta netrpeljivosti prema pripadnicima romske zajednice. On smatra da je Srbija nemoćna da reši problem tzv. lažnih azilanata, a mnoge mere o kojima se razmišljalo (kao što je oduzimanje pasoša potencijalnim tražiocima azila) predstavljale bi kršenje ljudskih prava. 

Miljenko Dereta, narodni poslanik i bivši izvršni direktor organizacije Građanske inicijative, govorio je o propustima države da reši probleme vezane za romsku populaciju. On je kritikovao predlog Zakona o migracijama koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, a koji predviđa da Komeserijat za izbeglice bude zadužen za tzv. lažne azilante i vodi neku vrstu evidencije o njima. Dodeljivanje takvog zaduženja ovoj istituciji, koja godinama ne uspeva da reši pitanje izbeglica i interno raseljenih lica, prema njemu, neće doprineti rešavanju ni ovog problema. On je takođe rekao da je broj tzv. lažnih azilanata u Evropi relativno mali da bi postao toliki politički problem, a da sa druge strane niko ne postavlja kao problematično pitanje masovnog useljavanja mladih obrazovanih ljudi sa ovih prostora, što jeste jedan pokazatelj rastuće diskriminacije u Evropi. On je takođe naglasio problem što se u oblasti diskriminacije u Srbiji ne radi preventivno i sistemski, o čemu najviše svedoči pristup države prema obrazovanju gde se promovišu vrednosti koje nisu u skladu sa principima ljudskih prava.   

Nebojša Selistarević, član Nacionalnog saveta romske manjine, je govorio o jurisdikcijama saveta, i angažovanju Saveta na problemu tzv. lažnih azilanata, ističujući da je cilj saveta da štiti prava i obezbedi sloboda kretanja Roma u skladu sa Ustavom i međunarodnim dokumentima. On smatra da je kod ovog pitanja prioritetno zapošljavanje Roma, jer je prirodno da Romi koji nemaju mogućnost da se zaposle odlaze iz zemlje u nadi da će obezbediti bolji život. Što se tiče doprinosa nacionalnog saveta, on nije u potpunosti zadovoljan ali smatra da su u državi napravljeni određeni pomaci donošenjem strateških dokumenata za unapređenje položaja Roma. Silistarević smatra da je veoma važno da se sami Romi angažuju na rešavaju problema svoje zajednice jer najbolje razumeju probleme sa kojima se susreću.

Matthew Newton, Misija OEBS-a u Srbiji, je naglasio da Srbija, iako je napredovala u jačanju institucionalnog pravnog okvira u oblasti migracija, ima velike probleme u njegovoj implemetaciji.  Problemi imaju veze i sa tim što država ne raspolaže potrebnim informacijama, pa tako na primer ne postoji potpuna evidencija o ljudima koji su se vratili u Srbiju po Sporazumu o readmisiji jer se najveći broj njih nije ni prijavio državnim institucijama. Dalje, on ističe potrebu da se ojačaju kapaciti na lokalnom nivou jer povratnici u stvari najviše zavise ove vrste sistema podrške. Na kraju, on je naglasio problem slabog angažovanja organizacija civilnog društva i romskih aktivista kada dođe do slučaja ugrožavanja romskih prava, navodeći da je do sada često bio slučaj da su umesto njih reagovale međunarodne organizacije. 

Na kraju prvog dana okruglog stola, učesnici su bili veoma zainteresovani da aktivno diskutuju o mnogobrojnim temama pokrenutim tokom dana, a najviše su se otvarala sledeća pitanja: da li je odnos države prema Romima diskriminativan i da li postoje opravdani razlozi za traženje azila, a da li u slučaju Srbije ekonomski razlozi u stvari predstavljaju političke razloge za azil; koji su argumenti zapadnih zemalja za pokretanje problema tzv. lažnih azilanata; da li se romska zajednica dovoljno angažuje u borbi za sopstvena prava, koliko je to važno; koliko je važno da se i drugi segmenti društva angažuju na rešavanju problema Roma a koliko je važna uloga međunarodne zajednice; odgovornosti lokalnih samouprava u rešavanju ovog problema, itd.

Završni panel održan drugog dana događaja bio je posvećen temama iz okvira institucionalne politike prema migrantima i povratnicima u skladu sa Sporazumom o readmisiji. Moderator panela bio je Dejan Marković.

Zoran Panjković iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava, pričao je o koracima koje je država preuzimala u ovoj oblasti od 2005 godine, kad je problem postao aktuelan, pogotovo o zadacima Kancelarije za readmisiju na beogradskom aerodromu i o donošenju Strategije o integraciji povratnika. Prema njemu, rad na integraciji nije bio dovoljno uspešan što govori podatak da se više od 30 % povratnika vraća u zemlje zapadne Evrope gde su već bili. Napominjući da je Strategija kao mesto rešavanja problema navela mesto gde povratnik boravi, on kaže da je velika odgovornost lokalnih samouprava a one nisu na pravi način rešavale ovaj problem. Takođe, on smatra da bi trebalo centralizovani upravljanje sredstvima namenjenim integraciji povratnika i predlaže osnivanje fonda za integracije koji bi radio na tom poslu.

Jadranka Bubalo, Sektor za zapošljavanje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, predstavila je rad svog ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje u ovoj oblasti. U okviru njene prezentacije, po prvi put javno su izneseni statistički podaci o povratnicima iz evidencije NSZZ. Na evidenciji nezaposlenih, samo 64 lica vode se u okviru kategorije povratnika, što ne odgovara stvarnom stanju. Ona smatra da je razlog nedovoljna informisanost ovih lica da imaju mogućnost da ostvare svoja prava kao povratnici prijavljivanjem na evidenciju NSZZ. U cilju evidencije ovih lica, ona smatra da bi i MUP trebalo da se uključi u rešavanje problema izdajući ovim licima određenu potvrdu o njihovom statusu kao povratnika. Takođe, navela je da je Nacionalna Strategija zapošljavanja, 2012-2020, prepoznala ovu kategoriju građana kao ranjivu i teže zapošljivu. Kao i drugi učesnici panela, ona je istakla značaj aktivnog uključivanja svih aktera na radu na ovom problemu na lokalu, ističući u tome dosadašnji veliki doprinos nevladinog sektora.

Branislav Nikolić, pedagoški asistent u Kragujevcu i romski aktivista, govorio je o svom iskustvu u radu sa Romima povratnicima u području obrazovanja, problemima u njihovom uključivanju u školski i predškolski sistem, probleme oko pribavljanja lične dokumentacije i potrebi za obezbeđivanjem veće podrške od države za rešavanje ovih problema. Zoran Pavlović, koordinator za romska pitanja u okviru Gradske uprave za zdravstvo, socijalnu politiku i društvenu brigu o deci u Kragujevcu, govorio je o nadležnostima organa lokalne samouprave i problemima readmisije na lokalnom nivou. S obzirom da su ovoj specifičnoj grupi potrebni različiti vidovi podrške, on je naglasio potrebu za uključivanjem i koordinacijom svih ključnih aktera radi rešavanja ovog problema na lokalu.

Na kraju okruglog stola učesnici su iznosili svoja mišljenja, utiske, preporuke i zaključke sa skupa. Kao i više puta tokom ovog okruglog stola, u završnom delu okruglog stola najviše se govorilo o sledećem: problemima kršenja ljudskih prava i tzv „lažnih azilanata“ u zapadnoj Evropi i povratnika u Srbiji, pitanju diskriminacije Roma u Srbiji i važnosti posmatranja problema povratnika u tom kontekstu, da li nemogućnost Roma da ostvare svoja prava u Srbiji i na Kosovi predstavlja osnov za politički azil; o značaju uloge međunarodne zajednice i o značaju uloge lokalnih romskih aktivista, o velikoj ulozi države i o odgovornosti da se ovo pitanje reši na politički način. Opšti zaključak je da je ovaj skup predstavljao važan događaj neohodan za razmenu mišljenja, mapiranje i dobijanje šire slike o ovom složenom problemu i da predstavlja važnu inicijativu za pokretanje akcija i poziv na saradnju različitih aktera koji treba da budu uključeni u njegovo rešavanje.

Publikacija „Od migracije do deportacije − prilozi kritičkoj analizi politike prema romskim migrantima i migrantkinjama u Evropi“ nastala je u sklopu projekta i okruglog stola koje zajednički organizuju Romski edukativno kreativni centar i Rosa Luxemburg Stiftung kancelarija za jugoistočnu Evropu, pod naslovom: „Prava Roma povratnika u Srbiji − problemi, potrebe i rešenja“, a koji se održao od 8−11. novembra 2012. godine u Beogradu. Fotografije objavljene u ovoj publikaciji nastale su od 2009. do 2012. godine, a prikazuju socijalne proteste i borbe do kojih je došlo zbog rušenja romskih naselja u Beogradu.

Verzije publikacije na srpskom i engleskom jeziku možete preuzeti ovde

Fotografije: Miros i Nikola Radić Lucati

Text: Romski edukativno kreativni centar (REKC)



GALERIJA

RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
Evikcija romskog naselja kod Belvila, april 2012.
Evikcija romskog naselja kod Belvila, april 2012.
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja
RLS - SEE / Prava Roma povratnika u Srbiji – problemi, potrebe i rešenja

* kliknite na fotografiju da je zumirate
< > na tastaturi za levo-desno